Тврдоглаво тврдим

Да ли знаш?
колико сам тврдоглаво тврдила
да ми се неће десити да се угасим!?

Ма каквим ми злом крв тровали,
знала сам да ћу остати – ЈА!
Необорена, чврста,
тврдоглаво у сан загледана.

Знаш ли?
са каквом сам лакоћом веровала
да нема пада
који ме може ослепети,
урлика пред којим ћу занемети!?

Да ли знаш?
како сам тврдоглаво умела
да дан обојим осмехом,
да у ранама зацелим,
болесна устанем
и тврдоглаво да тврдим
да нећу умрети?

Да ли знаш?
како сам тврдоглаво певала
када су сви плакали!
А из пада се пробудиш
изненађено празан,
нагло израстеш у – НИШТА!
Обори те налет лаког ветра
док у великој борби
догореваш ватром сопствене снаге.

Разумеш ли?
није тешко
борити се, пасти,
ни после пада устати, ма не!
То су дечје игре!
Покретна сенка бити,
безлична, продужена рука ничега! –
то је хорор коме се не надаш!

Знаш ли?
да ништа не помаже
када пред очима огољена
пукне издаја!
Каква лаж! да смо после пада јачи,
…само смо свеснији….
а боли што више нема бајке
у којој можеш
тврдоглаво да тврдиш
да тај Хад теби неће да се деси.