Истргне ми се из руке,
испрска пролазнике,
па им на крају данa ја будем крива!
Играћемо се у стану
док не прође облак за којим јури,
па ћемо на миру да шетамо:
ја и киша у мени!
А ветар?!
Ветар је још тежи за шетњу.
Уствари ја још не знам шта он тачно ради:
шета, скаче, лети,
звижди, завија, савија, пева?!
А ако је стварно расположен,
отме ми кишу из руку,
па хоће да je љуби,
да заједно са њом плеше...
Никога данас нећу да водим у шетњу...
видећемо се увече,
када дођу да преспавају у мени.
On Vetar, Ona Kiša - nikada mi nije palo na pamet da ih posmatram kroz prizmu muško - ženskih odnosa. Hm, intrigantno.
ReplyDeleteDopada mi se!